Brastvo

а

НОК 4

А

67

Богаство комских планина гором,

Борови, смрче, јеле, молике, смреке и тиса то ву онај чаробни украс свију планина око комова. На многијем мјестима ови четинари заузели су велики простор. Они су заузели сву Тару до Колашина а тако и Дрцку, те се у наточ снијегу и зими читаве планине виде у зеленилу, а на некојим мјестима четинари измијешали су се са другом гором те зими по нека планина изгледа као провијед човјек. Но ни четинари не покривају свуда најгорње дијелове планинске и ако су обично они завршни. И буковина је јако заступљена, и гора букова на многијем мјестима заузима завршни положај, али ни четинари ни букве не покривају темена планинска, она стоје гола — ћелава, опеједнита гором, као оно понекад мјесец ограђом. На темену овијех планина комекијех нема никаквог дрвећа, али опет за то оне су богати летњи пашњаци млогијех крдова оваца по којима се оне саватују и гоје. Но екоро на сваком темену планинском има боровњака, то чудно растење, гдје је год вобом притивло теме које планине, ту овце слабе користи имају, но козе се 6 њима добро наплаћују, али им ни оне да шкоде не могу. Висина раста боровњака јесте висина непокошене ливадне траве, они и расту густо исто тако као ливадна трава, само што њима треба неколико година до те висине; а то чини, да се боровњаци издаље не могу да разликују од остале траве, а ни близу невјешто око не може да распозна ни да разликује боровњак од остале траве. Невјешт човјек познао би боровњак тек онда, кад би у њега загазио, тад би тек видио да није то трава,

5“