Brastvo

284

Да 0' се црна земља провалила Ћурцима би земљу зачепили. То је јунак Божју преступио И јест јунак Бога увредио Ударише на бусију клету,

Иж ње пуче тридесет пушака, Мртви паде тридесет сватова, Јопе пуче тридесет пушака Мртви паде тридесет сватова, Сама оста на коњу дјевојка, А њој трче Плетикоса Павле, Руке криле у лишце се љубе, Па је води у своју дружину Па је дава сестрићу Милићу: О мој брате сестрићу Милићу ! Узми ујку за бијелу руку

Па је води врђу“ на планину То увимље сестрићу Милићу, Узе ујку за десницу руку, Одведе је врђу на планину, Састаше се млађани ајдуци, Туте““ пију рујеннику вино, Ал дјевојка удна невесела, Па је пита Плетикоса Павле: Душо моја лијепа дјевојко ! Што си мени удна невесела ' Ал ти није вољан ђувегија ' Ал ти нису по ћуди сватови: — А јест мени вољан ђувегија Јесу мени по ћуди сватови, Ал с: остали свилени дарови Чим ћу јадна свате даровати Чим ћу своје лице отворити | Ал бесједи Плетикоса Павле !

н Врх Ку

. на“ с љак _ >