Brastvo

321

Још читав век трајале су борбе по Мађарској, док се она није са свим очистила од њих. Било је тренутака, кад их је аустријска и мађарска војска, терала до Софије и до на Косово. Али то је било без успеха, или је он био веома мало трајан.

У почетку овога века граница њинога царства беше Сава и Дунав. Само су на доњем Дунаву имали с леве стране две велике кнежевине, Влашку и Молдавију. Од то доба почињу да се буне и устају да се ослободе и народи с ове стране Саве и Дунава. Тако, 1804 а за тим 1815 устају Срби у Шумадији, Мачви и Крајини, а 1821 Грци и у истини се ослобођавају, само остају да Формално признају главно старешинство турско. А 1875 године знаменита „пушка невесињска“ огласи, да је време, да се и две дичне провинције српске: Босна и Херцеговина ослободе од силе турске. Последак ове буне Оп, да се обе кнежевине српске упустише у неравну борбу с турском царевином, а последак опет овога, да и моћна Русија ступи у рат с Турском. Последак пак овога заједничкога рата би: да Црна Гора доби проширење, а Србија, влашка и Грчка и проширење и независност, и да се роди вазална кнежевина Бугарска с Источном Румелијом. Али се највећа неправда учини баш оним провинцијама српским, које су и покренуле овај устанак и биле повод рату. Босна и Херцеговина, место да се прогласе за самосталне, или барем за вазалне, или да се присаједине Србији и Црној Гори, оне берлинским уговором буду дане Аустрији, „да она у њима уведе ред“....

И тако су Турској у Јевропи остале фактички још само ове три провинције: Тракија, Македонија са Старом Србијом и Албанија. Само један поглед на карту Јевропе и Балканскога полуострва дово-

БРАТСТВО У1. 24