Brastvo

У овоме ће бити узрок, што је наш највећи подитичар самоук, велики основалац наше данашње слободне државице, рекао једном нашем државни-

ву: „Упамти добро!.. ЉМуставино би и прође; он се, век и амин, неће вратити да суди у Србији .. . Али ме је страт од овиг.... одовуда.

Од њих је мене страг сто пута више него од Т'рака !'.. 57)

Чудно је, али ми је дубоко урезано у душу причање мога доброга родитеља, који је утувио турски земан у овој нашој земљици и који је Турцима бос вадао коње по снегу. Један пут, вели он, беху дошли нама неки Турци на конак, па по вечери један, понајстарији од њих, извади неку књигу и стаде из ње казивати, како ће они изгубити царство, а ми га задобити; али, вели, ни ваше неће бити дуга века, него ће доћи нека друга вера у црне рубе, и она ће отети и од вас и од нас....

Све ово казује, да с Турцима не иде и сва наша брига о земљи својој и себи. Све ово казује, да ми можемо имати још већега непријатеља, но што су нам били Турци.

А све нас ово опет може поучити и упутити, којим путем да пођемо, шта да радимо и чега да се клонимо. Залуд је празно одрицање. Залуд проста мржња, која срце квари. Залуд самообмана. Овде нису доста ни патриотски уздаси, ни величанствене сузе које оплакују отаџбину. Овде ваља озбиљно стати и дубоко размиеслити, и мислити еваки дан: шта нам ваља да радимо, којим путем да пођемо, који је пут најспасоноснији, а шта је штетно, па чинити само оно, што иде на добро отаџбине и народа нашега.

1) Кнез Милош у причама, од М. Ђ. Милићевића, стр. 169.