Brastvo

37

(сетно) ,

Еј, Стано, Стано, Жељице моја и моја рано, Ја сам те вол'о, ти ме одбила, Моје си наде оком здробила ; Ти си ми срце, душу убила, Јер си Видоја тада љубила ! (осветнички) Нек" пати сад! И ја сам патио, Презрену љубав њој сам вратио! ; (тргне се — благо)

Ал' прости, Стано, занео ме бес, Због мене, авај, помрачи ти свест!

Цојава друга. #

Долази Станко из ковачнице. Станко. А, ту си Раде%! Ја баш рекао: Да ли ћеш доћи... Радак.

Ту сам чекао! Фури се, жури, морам хитати, Јер ће ми Јован „слово“ читати: Те куд си до сад!... Што се забави! Знаш га већ, обрате !

Станко. Мани, остави ! На врх ми главе лане изиш'о, Кад сам по своје паре отишго !,.. Радак, Је л' већ готово ;