Brastvo

60

Славим и хвалим провиђења час, Кад је код мене саставио вас !

(народу).

Не туж'те, браћо, за децом драгом Не коб'те више за циглим благом ! Деца нам пала за слободу рода ! Деца нам понос земље и народа !

(У тај мах покаже се у дну позорнице на маломе брежуљку Станија са запаљеним лучем у руци и угушено се смеје Косе је расплела; стоји на средини и гледа укочено на народ.

Станија, (храпавим гласом).

Нек' гори све к'о срце у мени Шта ће ми твоји мрски спомени !

Рајка, (на овај глаб прене из заноса и гледа онамо од куда глас долази — тужно). Сирота снаха изгубила свест, Кад доби ону страховиту вест !

Чича Марко (замишљеи).

Нестало росе са емиља ми цветна,

У јаду своме — па је опет срећна ! (Рајки)

Пусти је нек' се својом мишљу бави,

Победу своју на свој начин слави!

Гле, тамо, жено, крв од наше крви —

(показује на Николу)

Још није хора да се срце смрви ! Зоран нам живи — а и Јанка, ето ! Хвала ти. хвала, провиђење свето !... Добро ми дош'о мили, слатки сине, Па оди амо...

(шири руке).