Brastvo

"

ПИ ЗАР Ив пл са ин 7 74 ИЕ ВЕЗИ не: 5 зими РУЖЕ у

уз

241

рака; ту Црногорци уграбдише много коња, отеше много оружја, плијенише и пара с многих убијених Турака, а насјекоше се п глава. Ту су Јован Ракочевић и Булета Анђелин Радовић, Доњо-морачани, посјекли по 12 глава, које свједочи грдну туреку погибију. Ријека Ратња протекла је крвава, а говори се, да је и р. Морача поред Подгорице текла крвава тог истог пута. У овом боју погибоше сердар Мркоје п Шуша барјактар, Пјешивци. Мркоје је погинуо код Љевишта у раздвоју боја од рањеног Турчина, којега је посље убио и посјекао Вулета Радовић. Ту се узео силни шићар, и било је Црногораца, који су довели из боја по седам коња јахаћих. Врло је знаменито, што је у том боју један од она два заоставша Ровчанина, именом Ново Купинаш, посјекао турског санџак-алајбар-

_јактара и узео му барјак, који је био поднизан

маџаријама. Говоре, да је било на њему око 800 маџарија, које су припале истоме Нову, те и данас његова породица лијепо живи, премда је био прије тога пуки сиромах. Говори се, да је митрополит Петар [. овај алајбарјак послао цару у Русију, да га увјери, како „султан војује на Црну Гору са великом силом. Заостатак турске војске поврати се грдан натраг, не желећи већ ударати на Морачу. Од тада је остала ријеч код Турака: „Лако ти је саћи у Морачу, но је мука изаћ' уз Рзачу ; а код Срба: „даклеше се Турци на Погачу, да већ неће никад на Морачу“. У овој битци ранило се од Горње Мораче 19 војника, које је сердар Мијат дао донијети у његову кућу, ђе их је он сам лијечио од рана и за пола године их излијечио, јер је био и у том послу доста искусан.

Ова је битка страшно поразила турску војску и велики јој страх задала, те'се већ за пола ви-