Brastvo

274

Данас ћете ретко видети сељака да је пустио браду, а који то чини, сматрају га као човека „изван људи“, који се не придржава својих народних обичаја. За време Душаново, као и пре, и после њега, Срби су носили браду, нарочито властела и племићи. Џа кад су дошли Турци, који се никако не брију, п завладали Србима, тада Срби, да би се разликовали у томе од својих мрских завојевача — Турака, почеше бријати своје браде. Од туда је остало у народу: „Пустио браду као Турчин“. Сељаци остављају острижену косу на какво склонито место, где се не ће газити, јер —- веле — „не ваља се тако за здравље онога чија је коса“. Не секу, нити брију длаке с младежа, јер је то, кажу — „срећа!“ Из детињства памтим да јеу мојем селу (Бурдиму, у Сврљигу) један одлежао затвор, на који га је осудио кмет, а по тужби другога једног сељака, коме је онај, бријући га, и нехотице одсекао длаке с младежа. Колико тек попреко гледају онога који сасеца бОркове (мустаће), и не рачунају га ни за каква човека; а кад би који још п обријао своје бркове, тога не би ни у жене убројили, и прогласили би га за луда!

Што се у Срба мухамедовеске вере одржао и до данас обичај: „Шишано пли стрижено куметво,“ то показује њихову братеку заједницу с нама, а остало је из доба старе и братске заједнице наше, па не могући, с верске подвојености, задржати кр-

„штено кумство, они су само шишано кумство задр-

жали, као и многе друге обичаје својих, српских дедова и прадедова.

Стрижење врши сам крштени кум у домаћиновој кући, и то само над мушком децом, Стрижење се врши скоро свечаније и од самога крштења. Како за овај обичај треба подоста трошка, то га данас