Brastvo
Ту они отпочну разговор с домаћином и ње. говом браћом, и кад су се добро одморили, домаћин постави совру за шесторо и зовне путнике на вечеру, рекав им да буду задовољни са оним што је Бог дао. Чим то домаћин изговори, а онај мали, седи старина устане с кревецаи седне у зачеље, пе рекав ништа, па почне јести. Онда и укућанг и путници седну и не говорећи ништа почну сви вечерати. Старац је брзо јео и први се дигне, прекрсти и оде на своје место — на креветац —, легне и учини се као да спава.
Најамницима је ово било врло чудно, али не хтедоше први да питају домаћине, мислећи да ће им он рећи што и сам о том старцу.
Кад буде по вечери, поведу они са домаћином и његовом браћом разговор, испричају им, где су били, шта су радили, колики им је ајлук био за двадесет година, и како сад иду натраг својим кућама. А домаћин и браћа му, причаху им, како је у њиховом месту и много што шта, али ни један не помену о старцу.
— А ко вам је овај старина; Запитаће онда онај у кога су били цекини с алалом, видећи, да ови баш сами неће о том да говоре.
== То је наш отац, одговори му домаћин, остарео је, па је мучан и слаб.
— ЏЦа за што једнако ћути и лежи, а с нама пи с вама неће ни речи да прослови; да није нем, или се зар — нешто расрдио“ ;
А домаћин му одговори:
— Е, мој драги, није наш отац нем, а није се ни расрдио, него он ћути за то, што свака његова реч, кад је прослови ваља један цекин.