Brastvo
Download:
Show in BnLViewer
2506
смеика
Њен геније, оружани громом
Бурни поклич по свем Српству вије, Гордо стоји над пресветим домом, Јарко сунце са неба га грије...
И тад путник из очаја прену, Са срца му тешка туга оде, И весео генију се крену: „Ево мене на олтар слободе“.
Геније се на њ осмехну благо
И мач десницом пружи му сјајни: „Напред смело, моје дете драго, У ред ступај! Отаџбини служи...
„И на пољу бојном, крвавоме Падни смело, јуначки, у крви: Сви сте Срби, драги срцу моме, И последњи, кд што је и први“ !
Београд, 1895.
Вој. П. Бошњаковић