Brastvo

32

прилога, плодна рада и мучне борбе за одржање Друштвено, долази периода која се не одликује ни ентузијастичким одушевљењем, ни особито великим прилозима, ни ватреном активношћу Главног Одбора која иде до самопреговања, ни каквом помпом у јавности и јавном раду у опште : долази периода мирнога, тихога рада на остваривању и ширењу _ идеје Друштва Св. Саве, са срествима која су му стајала на расположењу и која су још принављана.

Истина, и ова периода није могла да остане без грдња и потвора и против председника Друштвенога и његове „шупље фразе“ и против Главнога Одбора и самога Друштва, како „ништа не раде“; али се они нису ни обазирали на то него продужавали рад и даље, онако, како су мислили да је најбоље за ону узвишену идеју за коју јеи Друштво поникло. А кад је председник, с обзиром на наше политичке и партиске прилике, у интересу мирног рада Друштвенога, а користећи се изменом члана 7. правила, пропустио да сазове две—три скупштине Друштвене, онда се и повика на Друштво и Главни Одбор и мржња на председника његова често удвојавала. Ово је учинило, да је прилога Друштву било мање и да је редовних чланова готово. сасвим нестало. Али је Друштво, ставши на поуздане ноге, имало прихода од стална капитала и вршило је свој посао тихо, непрекидно и нечујно.

Ова је периода трајала девет година, од 1895 до 1903 закључно. По правилима Главни Скуп ваљало је да се сазове: у јануару 1898., па онда у јануару 1901. и у јануару 1904. године. Међутим, он је сазван тек у јуну 1904. и на њему је поднесен рачун о раду Друштвеном за свих девет година.

И у овој периоди Друштво је било концентрисало сву своју пажњу у главноме на ово троје: на Вечерњу Школу, на питомце своје по разним школама и на давање помоћи оскуднима, невољ-