Brastvo

39

потребнија. Исто тако Друштво би могло више порадити на остваривању идеје Друштвене и књигом српском, да је имало више срестава, па било да их оно само штампа, било да их откупљује од појединих писаца и растура у народ. А кад се за девет година има за ово само сума од непуних 15.000, илигодишњепо 1.500 динара, онда то не до стиже ни за штампање самога „Браства“, које Друштво дугује својим члановима, а камо ли за друга издања и откуп других корисних књига од појединих писаца. И да није било плодних улога родољубивих чланова Мо ратвора и утемељача, не би било ни овога !.

Па ипак, кад се јуна 1904. искупило било око стотину њих, чланова добротвора и утемељача, у Дому „Дечанскога“ на Врачару, да чују рачун о раду Друштвеном за ових девет година и изаберу нову управу, једна руља, која ни паре једне није дала на Друштвене циљеве, тек што их није каменовала! Неки под именом омладине ставили су били себи у задатак, да онемогуће рад овога збора и да збор растуре. Зато су били поделили улоге: да неколицина уђу, с туђим улазницама,! те да говорима својим изазову буру; а кад се чује ларма и кад им скуп стане закраћивати реч, онда они остали да упадну у дворницу и растерају збор. Тако је и било. Кад је прочитан извештај о раду Друштвеном за ово време, одмах су се јавили за реч горња неколицина и добили је. У говорима су сви били дуги. Они не нађоше ни трунке добра у раду Друштвеноме и раду Главног Одбора. Све им је били црно, све издајнички, све лоповски! Друштво Св. Саве за њих је постојало само за то, да издаје српске интересе и профанише српску мисао! А другојаче не може ни бити кад му на челу, на управи, стоји човек, који је сам рекао, да је њему Српство „шупља

1 Међу њима је био и један адвокат с улазницом кафанско-механског еснафа!...