Brastvo

191

/

«велегласно» објавио и: да је «Михаил беј Срб баш-кнез постао»,191

Брзо по свом повратку у ОРО и демисионирао је Велики везир. — Инспекција В. в. ни у Цариграду није била примљена како треба. О томе је Кбх. Србије известио свога министра писмом својим од 21. новембра 1860. г., у коме је, између осталога, писао и ово:

„Путовање великог везира по Румелији овде се доста критизира. Ни Кибризлија са свом својом енергијом као да није ништа поправио; на против појавио се је и он у неким приликама при његовој визитацији као „Турски паша“, т.ј. више је Турцима за право давао него: христијанима и, као што кажу, и пара је накупио. Дал' је пак истина, да су ово дана у овом смислу посланици на Порти протестирали, као што се говори, не знам сигурно, али знам с доста поузданог извора да је последњи дана ово питање на Порти поново покренуто, и да је у последњем министеријалном заседанију решено, да се као допуна Кљбр. визитације пошље нека комисија у Босну. Но јошт није решено који ће ићи.... “152

Јован Рисшић, 193 који је инспекцију Великога везира, по времену, изблиза пратио, пише о њој и ово:

„Мехмед Кибризлија прође кроз Румелију и Бугарску, подижући вешала на путу свом. Његов пролазак остављао је за собом страх и трепет у редовима и раје и чиновника; он је деловао као страшна поплава, која се заборави, чим се у своје корито поврати. В. Везир се више старао да заплаши, но да обезбеди становништво, но да предупреди зла, која су његову мисију изазвала“.

А меморандум руске владе од 19. децембра 1860. год.

завршава се, о инспекцији Великога везира, овим речима:

«Обавештења која смо добили доказују да про-

лазак Великог везира кроз разне градове Бугарске и

·" Румелије није олакшао судбину хришћана и да су

насиља која мислимани врше настављена одмах по одласку Његове Светлости19

Јован Хаџи Васиљевић

11 Извештај Кћх. Србије своме министру од 28. септ. 1860. 1 (Држ. Арх. Мин. Ин. Дела.) 192 Држ. Арх. Мин. Ин. Дела. 193 Диплом. Исш. екс. 1 16. 4 Агсћ. атрот. ејс. 225-226.