Brastvo

|

НАШ НАРОД И ЊЕГОВА ПРЕДАЊА У ЈУУКНОЈ МАКЕДОНИЈИ.

| ГРАНИЦЕ И БРОЈ НАШЕГ НАРОДА У ЈУЖНОЈ МАКЕДОНИЈИ

_У овом ће се чланку изнети границе и број нашег народа у јужној Македонији, која политички припада данас

Грчкој. Према томе, северну границу нашег народа у јужној

Македонији представља граница између Србије и Грчке, уговорена 1913. год.

У осталим правцима, западном, јужном и источном границе распрострањења нашег становништва су следеће.

Западна граница иде најпре западном обалом Мале Преспе, где су словенска села: Туманец (Безмиште), Горна Горица, Долна Горица, Гломбоч, Шулин, Пустец, Леска (Лаисица) и Зрновцко (Црновцка); затим преко Сухе Горе (полуострва: између Мале“ Преспе и Малог Језера), где су словенска села: Церје (Черија) и Граждано (Гражден); даље преко Малог Језера и Горњег Девола на словенска села: Трново, Дреново, Врник, Вамбели и Смрдеш; и најзад западно од Костура, у горњим токовима Бистрице и Белице крајња словенска села на западу јесу: Габреш, Домбени, Косенец, Лабаница, Крцишта, Ново Село, Трстика, Калевишта, Слимица, Пилкати, Јаковени, Омотско и Несрам.

Изван ове границе, преостају на западу, у корчанској котлини, међу арбанашким становништвом, два словенска села: Дреново и Бобошћица.

Јужна граница нашег становништва знатно је дужа од ове западне (паралелна је са северном) и иде овако: у костурској области, јужно од реке Галешеве, крајња су словенска села: Језерец, Луврада, Зиковишта, Либишево, Бојини, Нестими, Бела Црква, Марковени и Песјак; даље на исток, преко Бистрице, најјужнија су словенска села костурске области: Слимишта, Горенци, Чурилово, Комани-

чево и Бобишта. Источно, у островској области, последња