Brastvo

248

је он секао, — «јоште толко се чинат». У том му проговори анђео из облака: «Доста Марко! Нема фајда! То је од господ !» Марко се после тих речи врати у Прилеп, а Турци заузму земљу.

Ближе одлике Маркове виде се из ових података. У Несраму (у костурској области) прича се да се Марко борио противу Турака на Косову. У Слатини (у Меглену) пева се о томе, како Марко «служи» (слави), како пред | госте изнео «десет-годинско вино», јагањце и т. д. 4

Она особина Маркова да добро пије овако се пред- | ставља: у Церју (у Сухој Гори) прича се, како је Марко пио вино из чаше, која је имала «девендесет ока». У Сакулеву (у леринској области) прича се, кака је у Марка била чаша «чабурлија», која хвата седамдесет ока. Један старац из Острова казује, како је као дете слушао на свадбама 8 песму, у којој се вели да Марко пије вино «из малечка чеша од дванаест ока». А у Постолу (у солунској области) прича се како је Марко имао чашу од осамдесет ока.

Марков коњ такође је познат. У Церју се прича како је Марков коњ био крилат. Једном је, вели се, Марко донео ручак радницима, који су зидали ајилски манастир, и био заборавио лажице. Онда је рекао радницима да перу руке, док он лажице не донесе. На своме крилатоме коњу одлетео је у Прилеп и донео лажице, а радници још нису ни опрали руке. Маркова жена, кад је побегла у Костур са Белом Проматарчем, спалила је крила Марковом коњу. У Сакулеву стари људи певају, како је Марко имао: «коња шестокрила, ни кована, ни зобана». У Владову (изнад Водена) прича се, како је Марков коњ био јунак. У Крушару (код Пазара) Марков коњ зове се, «Шарко калчоного». А у Постолу се прича, како је Марков коњ имао рогове.

0) томе како је Марко постао јунак у Крушару- се

овако казује: Марко је као дете једном дојио своју мајку, и онда огледао да крене једну плочу; али је није могао ни с места помаћи. Мати му је тада рекла да доји још шест месеци, па Ће онда покренути плочу, наћи под њом коња и силно благо, и постати краљ.

О Марковој женидби једна сељанка, која живи у Бабјанима (северозападно од Пазара), а рођена је у Поповом Селу, казује ово: Марко је затражио од мајке да га жени. Мајка му је одговорила да је он још мали, и додала да је она, кад се удала за његова оца имала сто тридесет година, га његов отац сто двадесет, и људи су опет говорили да су обоје били млади. Марко јој је на то казао, да је сад настао други век, — да сад људи кажу да је момак стар кад има двадесет година, а девојка кад има деветнаест. Марко је затим појахао «барзо» коња, и три године ходио тражећи девојку. Најзад је коњ рекао Марку да завеже себи очи, и он ће га пренети преко воде «у Вардарија» ; па ће