Brastvo

пореортараитетрср ~ таи

аут

Ху

лит та ИПРА СТЕН ЕТ ЛИР

14 - у АДИ иу

После тога посао бива озбиљнији и плоднији. Ради се

на све стране. Међу официрима се ствара круг завереника,

који има у даном часу бити спреман за народну акцију и

тај круг наскоро обухвата све главне гарнизоне. Исто се такав покрет јавља и у морнарици. На другој страни спрема се обилан Патерни за наше на страни, да буду потпуно обавештени о свему што је било међу нама и што се сад збива. Прибира се, даље, новац за сваки случај и упућују људи у народ. Стварају се чак и везе са «зеленим кадром» и удешава све, да дезертирање и извлачење из војске буде

што многобројније. У Љубљани се с успехом одржава једна ,

ревија људи овог покрета и спрема све за потребни час. Али, наше везе са смиграцијом још увек су врло слабе и вести. што их добивамо, биле су готово више упућене на то, да нас обеспокоје, него да нам помогну. Нарочито су биле опасне поруке о диференцијама између Српске Владе и Југословенског Одбора, које су биле врло магловите и пуне сумњичења.,

То се све примећава и у Бечу и у Пешти. Беч с тога потпирује Франковачку акцију, коју је водио надбискуп

Штадлер, у споразуму са босанским поглаваром и војним

заповедником Степаном Саркотићем, и Хрватима се ставља у изглед испуњење њихових жеља. Пешта зазире од тога

и тражи, да јој се гарантује неповредимост територија.

круне Св. Стефана. Да паралише Хрвате она нуди Босни широку автономију, рачунајући при том на муслимане и на оне Србе, који су били против споја са Хрватском; али тражи, да се Босна придружи Мађарској и то никако посредно преко Хрватске. И Беч и Пешта увиђају, да коалиција помаже развој југословенске пропаганде, и Векерлсе са свом снагом инсистира да се у Хрватској промени бан и влада. Није дошло до одлуке највише с тога, што се у Бечу мислило на војну диктатуру у Хрватској, од које су се'МађЂари исто толико бојали, колико и од југословенске акције, и што се добро осећало да се половним мерама не да постићи успех. Тријалистичка монархија била би само на штету "Мађара и они су с тога кушали све могуће, да је

"или осујете или да уступке сведу на најмању меру. Одлу-

чило се, најзад, да гроф Тиса обиђе, све југословенске покрајине, оцени расположење и онда према том поднесе извештај.

Али наш је полна) за то време постао знатно другчији. Немачка је, иза три своја ударца на западу, почела да узмиче и за све ТЕ било јасно, да је то узмак пораза. Аустрија је била на крају своје снаге и њена бедна офан-

зива на Пјави непосредно је документовала њену дотраја - 5

лост. Није више ни за ког у земљи било сумње, где је победа и према том. наравно, није било тешко ни добијати. људе у свој круг. Можда је чак требало имати и нешто

Ма