Brastvo
“У 265
ског и политичког гледишта; Браство УП (1896.) донело је чланак «Школе у Скопљу»; 1Х и Х Браство (1902.) донело
је чланак «Спомен Пајзанима» и «Реферат о збирци на-
родних умотворина од С. Томића»; Браство ХГ (1906.) донело је чланак : «Испосница Св. Саве у Сипуденици« и «Школе и цркве у. Берову»; Браство ХИ и ХШ (1908.) донело је већи његов напис: «Свети Сава школски патрон у Срба».
Појава Друштва Св. Саве одјекнула. је била у целом
"Српству. Упоредо са радом Друштва Св. Саве у Неосло-
|
бођеним Крајевима поново је развијена и општа акција на просветно-политичком пољу у Ст. Србији и Маљћедонији.
И на тај посао, међу првима, био је позват и М. В. Веселиновић. — Око половине 1889. г. 8. је био из Мин. Војног
преведен у Мин. Иностраних Дела за писара и био је аташиран Посланству Србије М Цариграду. У Цариграду је главни његов посао био уређивање уџбеника за српске школе у Битољском и Солунском Вилајету. Тај је посао он почео док је још у Београду био. И у овом послу В. је показао успех какав нико други у оно доба не би могао. Из полузваничне преписке види се, да је 8. за ове послове био незаменљив. А у архиви Друштва Св. Саве чувају се концепти његових писама од 15. окт. 1889., која је из Цариграда писао С. Грујићу, К. С. Таушановићу и Јовану Ђаји. У овим писмима се види колико се В. заузимао за народну ствар у Ст. Србији и Маћедонијии колико је радио да пробуди што јаче интересовање у упливних у оно доба
људи у Србији за ове народне ствари. — У старању да се
што више растури и чита српска књига у Ст. Србији и Маћедонији, В. је, поред уџбеника, почео да уређује и ка-
лендар «Голуб», који је изишао неколико година и који је
продрео у сваку српску кућу у крајевима којима је био намењен.
Под редакцијом М. В. Весе. ПИ у то доба почела је излазити и Статистика школа Срба у Турској. Стати-
" стика ова обухватила је школске године од 1389. —1895. Прва
књига Статистике изашла је у Цариграду 1889. г. Као чиновник у Посланству у Цариграду, Веселиновић је био у додиру са пок. Ст. Новаковићем и пок. Савом
; Грујићем и од њих се многоме чему лепом и корисном
научио и поред њих се успособио и за вишу административну службу. Веселиновић је провео у консуларној и дипломатској служби од 1889. до 1899. г. На положају вицеконсула, Веселиновић је био у Приштини, Скопљу, Солуну и Битољу. У неким од консулата у овим местима, и у неко доба, био је и шеф надлештва. Веселиновић је свуда и од свих својих савременика у консуларној служби одвајао својим одличним особинама за консула и заступника Србије у Старој Србији и Маћедонији. Као вице-консулу и консулу у Битољу, њему припада највећа заслуга што је,