Brastvo

270

С обзиром на потписе ове молбе, ко зна да ли Пећанции Дечанци нису јеромонаха Саву тражили за друге, више послове но што су били учитељски. Године 1870. вратио се Сава у В. Дечане и ту остао као манастирски јеромонах. Дошав у сукоб са Арнаутима због манастирског имања, Сава Дечанац се пресели у Призрен. У то доба је отворена Призренска Богословија — октобра 1871., и Сава буде постављен за управитеља богословије. Сава се мије могао да слаже са онд. руским консулом И. С. Јастребовом и Симом Игумановим и године 1874. остави Призрен и оде у Београд. У овој несугласици, на Савиној страни је био и учитељ Милан Новичић; и он је са Савом отишао из Призрена. Из Београда се Сава поново вратио у В. Дечане, и остао кратко време. Године 1875. оставио је Сава поново В. Дечане и отишао у Београд. У том је избио први Српско-турски рат и Сава је узео учашће у бојним редовима српске војске. Иу првом иу другом Српско-турском рату Сава Дечанац је био командант Ибарско-Дежевских Усташа и одликовао се војничким врлинама. Онда је био Сава произведен у чин архимандрита.

Кад је у Берлину, за време конгреса 1878. г., требало доказивати непобитно право Србије на Ст. Србију и Маћедонију и неодољиву жељу Српскога Народа у тим земљама за присаједињење матери Србији, највећу активност развио је Милош С. Милојевић и организовао прибирање молаба с потписима и печатима из целе Ст. Србије и Маћедоније за Берлински Конгрес и рускога цара. Све те молбе, и главну представку Срба из поменутих области са 2000 потписа и печата, Сава Дечанац је, као изасланик Српскога Народа из Ст. Србије и Маћедоније, однео у Берлинх У Берлину је Сава Дечанац посетио изасланике свих великих сила. У нарочитој аудијенцији примили су га Бизмарк, Билов и Бизмарков син Херберт. — По упуствима владиним, у Берлину је Сава чинио кораке и за установљење Пећске Патриаршије.

После Српско-турских ратова, Сава је био администратор Врањске Епархије све док није тај део Скопљ.

градском и Господину М. Милојевићу за њега па и вас молимо да се ви састанете и с њима споразумете, како треба да наредите. Препоручујемо се Вашем Високопревосходителству. 12. јунија 1875. у Пећи. Понизни: Општина Пећска, Печаш: Православно обшество вђ5 Пек... 1855. Братство М. С. С. Патријаршије. «Печаш свјатјеишија славено-сербскији патријаршији Пекској 1769 лето». Јереј Илија Даниловић, Јован Марко Живановић, Петар Павлов, Арса Павловић, Хаџи Живко Глигоријевић, + Серафин Јовановић, Алекса Василијев».

Ако је ова молба била упућена руском консулу у Призрену, то је била упућена Теодосију Лисевичу. И С. Јастребов је уто доба _ био упућен у Мостар са задатком да склони српске устанике да по-ложе оружје (П. Костић). "