Brastvo

278

бугарске, и први и однео рекорд у квалитативној надмоћности над Бугарима. Већ први успех Бабунскога над најбољим бугарским војводом, Стеваном Димитровим, открио је у Бабунском ретку способност четничког војводе.

И ако онако благ и тих у опхођењу са познаницима и пријатељима, Бабунски је био неумољив према кривцима и немилосрдан према грешницима, а безгранично предусретљив и попустљив према страдалницима и мученицима за народну ствар. Као и на другим пословима, Бабунски је и у својим четничким операцијама био до крајности одлучан и до невероватности неустрашим и постојан. Његови сукоби са бугарским четама на Мукосу, у Теовском пољу, у Смилевцу, Долнену и Дренову и у аналима бугарских четника остаће као врло ретки по одважности с којом их је Б. предузимао, по истрајности с којом их је водио и по начину на који их је свршавао.. . Самопоуздање Бабунског: није готово никада обмануло, а пожртвовање му је ва: . корисно испадало. — Неоспорно се Бабунском највише приписује што је онако смишљено организовано пребацивање српских чета с једне стране Вардара на другу, између Скопља и Велеса, и што је у бабунским планинама спроведена онако савршена организација.

Објава хуријета у Турском Царству Бабунскога је затекла пред четом у планини. Као сви, и Бабунски је сишао с планине и наставио свој рад на просветно-културном пољу. Ипак, више но икоји други од четничких војвода, Бабунски је најреалније схватио негативан значај хуријета и новога стања у Турској у опште. Ако су Турци, у неколико, и изменили своје раније држање у односу према појединцима, Бугари су, на против, били све агресивнији у својим циљевима према Српском Народу у Турској, Имајући стално у виду важност бабунских предела, и претежност Бабунскога у њима, Бугари су свима силама настојавали, да се Бабунскога макако ослободе. — После глава војводе Мицка и војводе Глигора, које су Бугари вероломно поскидали, на реду је била Бабунскога глава. Али се у том већ дошло, у Београду и Софији, до Српско-бугарскога споразума.

Као, готово, сви истински јавни раденици у јужним Српским земљама, ни Бабунски никако није био задовољан са одредбама Српско-6 бугарског уговора од 1912. г., како су те одредбе биле познате у јавном мњењу онда. Као сви, који су на себи и на својим крајевима осетили бугарску политику, бугарско вероломство и бугарски шовинизам, и Бабунски је, од свих најмање веровао Бугарима.

Као и све друге четничке војводе, и Бабунски је, са својим одредом, узео јако учашће у Балканском рату. Као сигуран познавалац прилика и људи у оним странама, Бабунски је више но ико од његових другова показао велику способност за сређивање прилика у ослобођеним обла-