Brastvo

-30),

менте са жицама. За Илире кажу нам неки извори да су били гостопримни и да су волели правду.

Што се тиче занимања старих Илира, они су се великим делом бавили сточарством. Чувен је био сир дардански, далматински и дукљански. Нека су племена живела од рударства: испирали су злато или су радили у подземним рудницима (нпр. у Шупљој Стени на Авали код Београда или у Бору, код Зајечара, где је чувен рудник бакра). Разуме се, међутим, да је знатан део Илира обрађивао земљу. Један стари географ прича да су Далмати имали чудан обичај да деле сваких осам година наново земљу између себе.

(0) спољном изгледу Илира сазнајемо да су имали црвену косу. Но неким другим писцима код Илира је било људи који су имали у очима по две зенице и чије су очи биле тако урокљиве, да су човека убијале. То се, уосталом, прича и за Трибале.

Илири су с Грцима дошли несумњиво врло рано у додир. По свој прилици размена трговачких предмета вршила се између њих у два правца: вардарско-моравском долином и с морске стране на западу. У главном, Грци су давали Илирима своје индустријске производе (грнчарију, стакларију, оружје, накит; јамачно и вино), а Илири њима сировине (вуну, сир, коже итд.).

Особито жива трговина на Јадранском Мору настала је између Грка и наших области, кад су Грци с Крфа основали (УП и МГ в.) своје колоније у Драчу и близу Валоне (Аполонија). Још живља је она била кад су, око 400 Г. пре Хр., основане колоније на острву Вису, Корчули и Хвару, одакле су колонисте подигли и неке вароши на далматинском копну (Трогир, Цавтат код Дубровника, Спљет итд.). Главни пут у унутрашњост наших земаља била је Неретва. 0 везама које су ти грчки градови имали с нашим областима јасно говори новац драчки и аполонијски, који се често налази не само у Босни и Херцеговини, него иу. Хрватској и Србији. Тај новац је из времена од краја Ш в. пре Хр. до римског доба. А колико су Илири били под утицајем образованијих Грка, види се нпр. отуда што је једно

илирско племе, Даорзи, у Пв. пре Хр. ковало новац по. угледу на грчки и с грчким натписом и што се илирским домаћим божанствима даје лик грчких богова, Пана, Нимфа и Артемиде. У исто време кад је драчки и аполонијски новац продирао у нашу земљу са запада, с истока је продирао у њу грчки новац кован на острву Тасосу ; тај новац налази се у Бугарској, Србији, па чаки у Ердељу.

Рекли смо да је партикуларизам код "Илира био веома јак. Илири се никад нису сами ујединили; они су се ујединили кад су потпали под Римљане. Ипак се десило више пута да су неколико илирских племена чинила једну поли-

„“