Brastvo
сл У
Кад су, крајем 14 в. Турци почели надирати у српске земље, а особито кад су почели освајати поједине српске области, извођена су велика етничка померања у српским земљама. Српски се Народ, услед турског натиска са југа, све више и све у већим масама кретао ка северу. У јужној Угарској и у Хрватској било је већ и пре тога српскога живља, а бегством старог несрпског становништва испред турских нападаја и доласком нових српских насељеника, Српски је Народ постао главни контигенат становништва тих крајева. Када су ти крајеви крајем 17 в. ослобођени од Турака, и када је овима завладала Аустрија, нашао се знатан део Срба под турском влашћу.
Али тим Србима, који су били под аустриском влашћу живот није био ништа лакши, но онима у Турској. У Аустрији је било више личне и имовне безбедности но у Турској, али су ти Срби били немилостиво гоњени, верски, национално и економски. јаки и жилави, они су бранили енергично своју веру, своју народност и своје економске интересе. У тој тешкој борби против целокупног државног апарата, прошао је цео 18 в. Али су Срби у Аустрији у то доба, после велике и дуге борбе, ипак на крају успели да створе своју културу и своју, националну просвету.
При свем том било је јасно да народни живот у туђим државама особито каква је била Турска, у сталној несигурности, и каква је била Аустрија, у непрекидној борби против слободе, нема довољно гарантије за опстанак и развитак.
Та гарантија створена је неколико година доцније, када је образована нова слободна српска држава, Србија. Та нова држава схватила је одмах добро своју мисију и свој задатак. | Она је постала центар свих југословенских културних и политичких тежњи.
У
У другој половини 15 в. освојили су Турци све српске државе и покорили готово цео Српски Народ. Остало је у тај мах, ван турске власти, нешто Срба у Далмацији, под Млетачком Републиком и у јужној Угарској и Хрватској, где је српски живаљ био појачан емиграцијом српском, изазваном продирањем Турака.
У прво доба ропства под Турцима, док је у држави било реда и дисциплине, живот Српскога Народа био је, и ако врло тежак, бар сношљив. Али је Турска од друге половине 17 в. почела да опада, реда у држави и утицаја власти све је више нестајало, а анархија све више почела да преовлађује. Услед успешних ратова Аустрије, турска граница помакнута је била на југ у српске земље, те су оне ушле у сталну ратну зону, и у њима су вођени ратови преко сто година. Услед тога се