Brastvo

Али је кнез Михаило и пре и после тога радио на томе да ослободи од Турака народ на Балкану. Год. 1866 он је склопио савез са Црном Гором, 1867 он је начинио у Букурешту са бугарским емигрантима уговор за васпостављење Бугарске. После тога он је склопио савез са Грчком и ступио у преговоре са Румунијом. Али ускоро после тога кнез Михаило буде убијен (1868 год.) и сви његови планови пропадну.

Намесништво, које је било образовано после смрти кнеза Михаила да за време малолетства кнеза Милана управља земљом морало је сву пажњу обратити на унутрашња питања, јер су слободоумни елементи у земљи почели да јачају. Да се нешто учини у том правцу, Намесништво је 1869 год. дало нов Устав, чији је главни значај у томе, што је Скупштини дата законодавна власт. с

Али и ако је у то доба Србија почела главну пажњу обраћати унутрашњим питањима, ипак велика национална питања нису била напуштена. Кад је 1875 год. у Херцеговини букнуо устанак, јавно мњење и у Србији и ван Србије тражило је да Србија огласи Турској рат, да би помогла устанике и ослободила Србе у Турској. Стога су Србија и Црна Гора објавиле 1876 год. Турској рат. Али две мале српске кнежевине нису биле дорасле Турској царевини. После три месеца очајне борбе, Србија је подлегла и морала је закључити с Турском мир. Кад је међутим Русија заратила на Турску, ушла је и Србија поново у рат, и ратовала је успешне.

Русија је склопила са Турском у Сан-Стефану мир, у коме је створена Велика Бугарска, која је требала да обухвати не само све спорне, него и многе чисто српске области. Берлински конгрес (1878 год.) је донекле исправио ту погрешку, али је он дао Аустрији Босну и Херцеговину.

Сан-Стефански и Берлински мир произвели су силан утисак на цео Српски Народ. Сан-Стефански уговор је створио Велику Бугарску, Берлински мир је дао Босну и Херцеговину Аустрији. Тиме су били разорени многи лепи снови и разрушени многи идеали. Српски је Народ видео, да су и Русија и Аустрија против њега.

Русија је сматрала да је Бугарска њен експонент на Балкану, па је радила да она буде што већа и што јача на рачун Србије. Аустрија је опет сматрала да је Србија у сфери њених интереса, па је хтела да је покори.

После тога почеле су се несреће низати једна за другом. Од Берлинског мира за двадесет година, то је црни период нове српске историје. У Србији је почео да се развија партиски живот. Краљ Милан, разочаран после Сан-Стефанског мира и Берлинског конгреса, хтео је да се у спољној политици ослони на Аустрију, а у унутрашњој је био против великог учешћа народа у државним пословима и у опште против великих слобода. Због тога је настала борба између краља Милана и радикалне странке, која је у то доба била основана. |