Bratstvo

тотовим преводима, на други језицима (атентата немачком (и: латинском). То, уосталом, није погрешка само Вукова, јер у оно доба нису још били ни објављени критични текстова (в. Шисага ша грчком оригиналу. Него, осим тога; Вук није могао у авему дати тачан шревод стога, што није био стручњак и богослов, а за тачан превод тражи се не само познавање језика на који се шреводи, него и познавање орипиналнога језика — у овом случају прчкога језика, који Вук није знао — и стручно, богословско знање, неопоходно потребно за овај шосао. Па шпак, крај "свега тога, Вуков је шревод од велике важности, нарочито због чистоте и љепоте свога језика; и — како каже сам нови преводилац, Др. Д. Стефановић — (врло ће добро доћи сваком 'преводиоцу Ов. Писма Новога Завјета на српоки, бар што се тиче језика.

Нови превод Др. Д. Стефановића чини свакако један корак нашрел, један „нашредак, јер је тај штревод лао јелан стручњак-богослов, радећи свој превод по новим, критичним издањима прчког орипинала (и уносећи у превод своје стручно, богословско знање. Шетов је превод у многоме тачнији, јаснији и равумљинији, те савременији 'од Вукова, Тиме, нарано, није речено, да је Стефановићев шревод савршен и без мане, јер посао кога се подухватио г. Стефановић шије лак, да га може с пуним успјехом свршити један човек. И баш с обзиром на ту тежину посла. треба Отефановићев корак похвалити и поздравити. Желети је само, да га са истим маром и трудом Г. Стефановић настави и" заврши, те нам ладне полу н · превод Св, Штема Новога За Пане ; ПМ.

Из задужбине Дим Стаменковића, — Познати београлски грговаш Димитрије Отаменковић (1! 5 септембра 1899), увиђајући велики утицај књиге на буђење свести и патриотизма у јелном народу, знајући да је морашна снага једног народа темељ његове среће и величине, оставио је

Српској Краљевској Академији Наука и Уметности у Београду завештање

"у износу Дин. 300. 000 у злату, ив које се суме имају шадавати и »бесшлатно равдавати сршеком (тароду у Орбији и ван Србије« књиге, са са-држином: о Орпетву и српској мисти, о отачаствољубљу, о вери, оморалу имистини, о раду и приљежању и чувању здравља«,

И Сртака. Краљевска. Академија, шепуњавајући тачно завештање племенитог дароватеља, иадаша је (ло сала — од године 1908 до 1929 петнавст књига из задужбине Димитрија Стаменковића и бесплатно их разделила у народ. За похвалу је, што је Академија у последње време посветила већу пажњу књигама које говоре о вери, и тако помогла покрет за верско просвећивање нашега народа.

У издању поменуте задужбине дала је Академија године 1928 по-вната »иисма о служби Божијој у православној др квли« од Андреја М. Муравјева, у преводу "Ђуре Даничића. Шроште године издала је опет једну књигу о вери. У тој књизи, петнајестој по реду, издата су популарно шисана равлатања Леонида Матквејева: »О веђри«, популарна апологетика о постанку и развитку религије, пде се расправљају следећа шитања; 1) Шостанак и развитак рели"вије, 2) Шта је учврштћва то веђу #, 3) Разумна основа вере, 4) Духовни "свет и опкровење; 5) Значај 5 за народе, и 6) НЕ вере за сваког појединог човека. |

У другом делту књиге дата је народна ел, чташка« проте М, Ј. Путниковића, под. општим насловом: »Верујте у Бога« са "74 наслова, у којима су дати краћи плате, тоуке, молитве и наводи из =Ов. Писма, и дела. Ди људи. – М.

+ | %

пије врело