Bratstvo

____ [о = – сва времена и све нараштаје најсмелије, најлешше мисли, дејство им неће никад имати силу живе речи, коју задахњују и распаљују огњени језици. (Олово убија али дух с више, дух живе речи Божје, оживљава, крепи и подиже, _

Јевици ови беху као огањ за доказ да реч проповедника

Божјег не може бити хладна као језовита (студен, већ крешка

и врела као ватра, светла као сунце, од чијег огња грех саго-

рева, пакост нестаје, тама светли, убоги се радују, полиштени "и оборени подижу се и химне певају. И гле, по јелан од тих пламених језика седе на сваког _ од њих, Није се лепршао и није се удаљавао од својих изора-

ника, Дејство ово беше трајно, надахнуће које беше обузело · ово свето молитвено друштво јерусалимско није се гасило, и кад се светао облак беше разделио на сваког од њих имао је из истог свештеног врела од једног истог Духа Божјег овој неодељиви истоветни део. А чудесни овај појав са силином свога струјања није се зауставио док се сви не напунише Духа, Светог п не стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше те говораху.

Па, шта значи данас за нас овај чудесни, у после дицама својим тако силни појав чију ми 1897 облетницу слаВИМО са непрестајућом свечаношћу и збиљом 9 |

(умњалице веле: тога више нема. Пуки формалиста своје вере а таких је мноштво вели: дејство Духа Оветог ја не осетих. А и многи верни сматра Духа Оветог за силу у коју ваља веровати али којега дејство само нас не захвата,

Православна црква као освећена заједница свих прајоверних људи верује и одољева о том вером вековима. верујем , у Духа Оветог, Господа који живот даје, који од Оца излави, који се заједно с Оцем и Сином поштује и слави и који је то ворио кров пророке.

Како свагда тако и о Духовима Црква нас држи на добровољном окупу у шуним храмовима, до краја свога свечаног богослужења, са жељом: да нас Дух Свети озари својом силом с више ла нас очисти од сваке нечистоће и да нам спасе душу нашу. - 1:

___Покрај свеколике наше грешности и раздељености изван светих храмова, ми смо ипак пуни често тајног, у великим советлим или тужним и тешким тренуцима, свога живота, оживљавајућег и стваралачког или утешног и омиравајућег лејства Духа; само можда мање свесни свагда о том дејству баш када смо Њега пуни. Олепљи смо често код својих духовних очију за Њ ла Га осетимо него телесни слешци који не виде унца Божјег, али му свагда, свесни Њега ипак осећају његово топло оживљавајуће дејство. -

На спрам јерусалимске горнице о првим Духовима ми лолавимо у храм често само итром ћудљива тренутка или по