Bratstvo

Горко искуство двају пошљедњих вијекова показало нам је да је савез хуманизма с атеизмом — кобан, убитачан за: први. Сваким даном све јасније осјећамо нераскидљиву везу правог хуманизма — чврсте апсолутне човјечје личности с ре—

лигијом уопште, а посебно с хришћанством; сваким даном све

нас јасније убјеђују безбројни »докази с противне стране«, да је лице човјечје, ако није »слика и прилика Божја«, празна маска, која врло лако спада са звијери, — са ђавола, да је човјек — најслабија од свију равнотежа међу Богом и сатаном: ако се он непрестано не уздиже Богу, онда тако исто непрестано — рећи ћемо то језиком »дјетињасто митолошким«, али и дјетски за све разумљивим — силази у »ад«.

Нек још и нијесу сви антихришћани са себе скинули људско лице, али су сви »слични човјеку« јавно, ријечју и дјелом, као руски комунисти, или тајно, само дјелом а без ријечи, као фашисти и хитлеровци, збацили са себе маску хришћанства. Морали бисмо бити слијепи па да не видимо како се је свијет данас подијелио на два ратна табора: за и против човјека, за и против Христа.

Вријеме је, најпослије, сјетити се пред навалом варвара — нечовјечних, да је јединствена, непромјенљива мјера чо–

вјечности — најсавршенији Човјек, какав је некад био и какав ће бити на земљи, — Син човјечји, Син Божји. Само је Он — прави оснивач хуманизма у новом синтетичком

смислу, у овоме како ће, надамо се, том ријечју служити се Латинска Академија. Она ће учинити велико дјело, ако обрати у хришћанство, покрсти хуманизам; ако буде ишла на руку, да се над западно-европским човјечанством у борби за Човјека подигне нови, вјечни Лабарум (Сађагшт), знамење Христово: |п пос зјспо мтсез (овим ћеш знаком побиједити).

(2 руског Се. Д. Д. С. Мережсковскиј.

Пустињак

Благо милосштивима, јер ће биши помиловани. Ма М. 7. У пустињи, у старој колиби, боравио је пустињак Макарије. На другом удаљеном крају исте пустиње боравио је други пустињак, Један пут Макарије оболео и један добар човек, који сазнаде за његову болест посетио га је и донео му један