Bratstvo

= 154 —

Сатурново страшило, луткина душа, Хананова позоришта од лутака.

Ево, човека ! Ессе ћото.

Ова, је реч Пилатова, вероватно, историјски аутентична, = то је оно „громовско чудо“, ва које „не би била довољна ни сва земаљска, мудрост, да га прнађе.“

Реч је ту мотао изустити „помало милосрдни“ Пилат, спазивши случајно, издалека, и тога часа, може бити, прекративши недостојно „римске величине“, исмевање Омртника.

Тамо, у дворишту Кајафину, Јудеји су се изругивали над Сином Божијим, Царем Небесним, а овде, у дворишту Пилатову, Римљани се ругају Сину човечијем, Цару земаљском. Но ма колико Му се људи ругали, схватиће, кад било, да је једини царски венац — Његов, трнов, једина царска хаљина, Његова крвава.

И, гледајући на то, срце наше раздиру два ссећања, једно је: да се свет не може ничим спасти, осим тиме; а друто : није ли боље за свет да уошште не постоји, него да такав буде %

И, када, се исмејаше са њим, скидоше с њега баграницу и оденуше Га (поново) у хаљине Његове и поведоше на распеће. Онај, који је био осуђен на распеће, морао је сам, по римском закону, носити крст. Тачније, како се је растављени крет склапао тек на месту казне, то је осуђеник носио један од тих двају делића крста или оба, везана ужетима. Крет се састојао, пак, ив једног колца забијенот у земљу, рајиз- и греде попречно причврћшене на њему, раб фита.

Сами Римљани нису се смели дотицати „проклетог дрвета : значи, да се не може узети као нарочита строгост- то, што су војници присилили Исуса да носи крсни колац.

Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој и нека ме следи.

Ко не понесе крст свој, тај ми није брат, —

то он говори и чини : Он је сам, први између свих оних, који су понели Крет на земљи.

Двојица. разбојника, су ишли заједно с Њим, по улицама, још, по свој прилици, правнично — пустим тога јутарњег часа.

Капетан, који је руководио извршењем казне, носио је испред поворке крену дашчицу од белог дрвета — Шо сгис!5, са натписом исписаним, крупним, црним, словима, римоким, грчким и јеврејским, тако, да би свако мотао прочитати) и разумети :

Кех |идеогит МаЈка а! Јећидаје Цар јудејски.

Идући тако, сретоше некога, Киринејца, по имену Симона... који је долазио из поља... и навалише на њега, крст, да га носи за Исусом.

па