Bratstvo

= 150 =

једном се нијесу сјетили шта их то дужи. Они су олако „признавали“ Христа, а некоји су и у цркву загледали. Али је њихово „хришћанство“ било налик на угашену свијећу, трулу књигу, заборављену мелодију. Они су се сјећали да су „православни“, „римокатолици“ или „реформирани, али одлучно из тога нијесу изводили никакве хришћанске закључке а то је зато што су се у хришћанству одлучили од пламена и трепета праве религиозности. Такав је човјек заиста сличан оној малоумници, што је пала у дјетињство, која се из све религије само још сјећа, и то у извраћеном облику, да су неучним родитељима долазили „свештеник и учитељ“.

У тој се је клици зачео и сазрио бољшевизам, то вражје коло бијесне безбожности. У њему слијепа воља ништа, не види, ту се недуховни карактер противи откривењу, ту нема ни тајне ни равума, ту огањ не чисти нити пали, већ сажиже страшћу. У њему су извори стварања отровани отровом мржње, зависти и освете, ту све почива, на непобожности, ту мјесто искрености влада — цинизам, а мјесто јунаштва — луди авантуризам.

Чује ли културно човјечанство — све без изузетка, и римокатоличко, и протестантско, и масонско, и теозофско, чује ли оно гдје се приближује тај вражји вртлог; ИМ зна ли оно да је тај вражји вртлог — унутрашњи, душевно-духовни, да се он већ подиже у људским срцима •%• А зна ли оно шта му нови то вражје коло И чиме ће му се оно одупријети % Зар мрачном сликом о „свештенику и учитељу“, у извраћену облику %...

Божја посјета и страдање научише нас, православне, шта, је прави акт религијске вјере. Зато видимо духовну заставу како се вије над Русијом, смјерно и захвално љубимо руке нашим свештено-мученицима, признајемо пут који нам је показан, тумачимо какав он има смисао с религијске и филозофске стране.

Знамо: одиграва се невиђен препород у очитом распадању. Знамо да је то тано и да друкчије не може бити. Јер видјесмо и видимо Божју посјету. И ништа нас не саблажњава оно што видимо, никаква нас саблаван не може поколебати, ни оаблазан од распадања у ропству, ни саблазан због избјегличкот раскола и неслоге.

И бићемо срећни, ако нам пође за руком да покажемо оно што ми видимо и што знамо бар једноме човјеку који није Руб ни православни.

О руског: 6. Д. И. А. Иљин.