Bratstvo

= 1169 7=—

Раскош и пијанство су извори свију зала (Реч св. Јована Златоуста)

А овај се род изгона само молитвом и постом (Мат. 17, 21). Видиш ли, како Исус Христос и Апостолима, говори о посту # Рећићеш: ако је потребна, вера, зашто је још потребан и пост Зато, што пост, заједно с вером, много доприноси користи и јача душу: јер учи великој мудрости, ч0века чини Анђелом, па још укрепљује противу нечистих сила. Но сем тога, — потребна, је још молитва, — и она треба, да претходи. Дажле, погледај, каква блага произлазе од ових двеју врлина: јер онај, ко се моли како треба и пости, мало тражи; а ко тражи мало, тај неће бити среброљубив, а ко није среброљубив, тај воли да дели милостињу. Ко пости, тај постаје лак и добија крила, и моли се со бодрим духом, гаси зле похоте, умилостивљава, Бога, и смирава свој надувени дух. дато су Апостоли свагда постили. Ко молитву сједињује с постом, тај има два крила, која су лакша од самога ветра. Јер такав не дрема, не говори много, не зева, и не слаби на молитви, као што се то са многима дешава: он је бржи од огња и већи од земље, зато што се такав јавља као непријатељ и борац противу демона, пошто је човек који се искрено моли најјачи. Кад је жена могла да умилостиви жестоког началника, који се ни Бога није бојао, ни људи стидио; тим пре може да умилостиви Бога онај, који непрестано стоји пред Њим, укроћава стомак и одбацује утехе. Ако ти је слабо тело, да би непрестано постио, то оно није слабо за молитве и уздржљивост од задовољства стомака. Ако не можеш да постиш, можеш да не чиниш раскош: то није од мале важности нити је далеко од поста и може љуто да укроти ђавола. Јер ништа тако није угодно демону, као раскош и пијанство — извор и мајка свију зала. Овим је ђаво некада бацио израиљћане у идолопоклонство; овим је распалио содомљане на безаконе похоте. Јер Џисмо вели: ово бјеше безакоње Содома — у тоносу, у изобиљу тљеба ч бевбрижном миру (Језек. 16, 49). То је и многе друге упропастило и предало паклу. Јер какво зло неће измислити раскош 2 Она чини људе бесловесним и чак горе од тога. Оластољубив човек ни мало се не разликује од бесног; он је без стида и срамоте. Ми сажаљевамо такве; а тога се клонимо и презвиремо. Зашто 2 зато што он самовољно мрзи. Ако вагледнемо унутра таквог човека, видећемо да се душа у њему укочила, као усред зиме и мраза. |

Чујем, да неки говоре: кад не би било вина! (0, бевумље ! ЈБуди греше, а ми превиремо дар Божји. Зар је вино, човече, узрок таквог зла # Не, већ неуздржљивост оних, који