Bratstvo

= 120 —

Ми нисмо још никако осигурали успех проповеди, макар што смо тачност своје теме јасно и необориво доказали. Једна је проповед само онда успешна, ако опна вољу кори, попоене намере потпомаже. Иза најсјајније паљбе речи слушаоцима ТЕМА јаш увек опасност од »пштан зшп, сопуег5; поп зшт!«

За преобраћај, за упливисање на вољу, за религиозне одлуке потребан је поред логике и један подобан део психологије, која се не задовољава с тиме, да упути на истине традива, него једновремено настоји на утиче на, чувства, него пројаве воље и баш ради тога и истиче ендемичке – стране обрађиваног предмета, наиме, колико је лепа, како уздижућа, колико јака, утешна заповед хришћанске вере, колико она одговара природи, човековом разуму па и благостању државе и како је она пробитачна, каква казна, која пропаст и слом следује иза преступљења овога закона и т. д. Поред моралног богословља мора се примењивати и морална психолотија, поред »„Феојогја тепнз« још и »Теојооја согав«.

Црква се обазире при образовању својих богословских студената на то, што човек имаде не само један разум него још и једну вољу и чувства. Она зна, да нико кроз ботословске студије само не буде један добар свештеник. Она прописује зато толике године ботословнот студирања у свештеничким семинарима не само за изображење и изоштрење разума већ и ради образовања, воље и карактера. Али и проповедник мора да увиђа, да и она са још толиком логиком поткрепљена истина његове теме недостаје, да би упливисала на вољу и чувства његових слушалаца. Човек данашњице је настројен више психолошки и историјски него ли логички. Овога човека можемо лакше ухватити за његово срце него ли за његов разум; и освојимо ли једном његово срце, онда нам припада и његов разум. Човек садашњице не осећа у многим питањима тако као што мисли, већ мисли као што осећа. Слушалац мора зато да осети; тамо горе говори један човек теби са једним срцем пуним љубави, доброте и разумевања. Он позна сву твоју телесну и душевну невољу, твоје тешке, вадављујуће брите за дневни хлеб за жену и децу, твоје муке и борбе, твоје патње и тешкоће, твоју сиротињу и немоћ. Тамо горе стоји човек, који те познаје, с тобом саосећа, воли те па хоће да ти помогне, мисли добро с тобом и жели ти што је најбоље, који се за те моли, страда и жртвује се, који као милосрдни Самарјанин капље уље и вино у твоју рањену, измучену и клонулу душу, да се она, опорави, уздигне и одушеви, да животну борбу, крст заповеди и верно испуњавање дужности узмогне узети на, себе.

Вешти пословни људи су већ одавно начисту, да ни из далека није доста, држати на окладишту и најбољу робу, нето да је у најмању руку исто толико важно да се она и