Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

кући да се брани тврдим градовима, високим кулама и дубоким рововима, њу брани љубав и верност народна. Тешко оној краљевској власти, која у својој рођеној земљи мора оружјем да се брани. Она мора да се сврши несрећом до какве смо ми данас дошли. дато нећу да сетане ни камсн на камсну ни од мога двора на Дримцу, ни од овога у Породимљи, да не остане ни трага од њих, који би далским поколењима · што ће иза нас доћи, помињали црне дане када је отац Baвојштио на сина, и где се зато син освстио оцу. И зато још ваповедам : Кад на поравњеном Породимљу порасте трава, па се нађу меропси који би хтели да баш овде населе своје ново село да се оно не зове више Породимља већ Неродимља. :

— Још само једно питање светла круно — рече фраВите. — Кад сравнимо са земљом ова два краљсвска града остаће нам силна грађа, која вреди много хиљада перпера. Шта ћемо с њом2 |

— Зидаћемо цркве и манастире да се у њима мелимо Богу и ми и наша деда и наши унуци, да се у њима и најдаља покољења моле Богу да нам опрости грехе, које у овом животу сагрешисмо !

Протомајстори се покловише и отидоше да исврше ову чудну заповест Стевана Душана.

И они су је тако савесно извршили да ми данас после шест стотина година не налазимо ниједнога зида, ниједнога темеља од некадашњих краљевских и царских дворова, а налазимо већину краљевских и царских наших задужбина, из онога доба, налагимо готово све њихове пркве и манастире, неке у развалинама а многе тако очуване, да се у њима и данас молимо Богу ва душу њихових ктитора...

bik * *

Кад је Душан издао све своје заповести, које беху лостале потребне услед катастрофе на Породимљи, сада већ Неродимљи, онда се окренуо онима, који још осташе с њиме у дворници, која је такође имала скоро да се сруши.

— Велеможна и доброродна господо! У гдрављу да се видимо на Државном Сабору у Сврчину 1-ог септембра 1381

Цар Душан 1, 10 145