Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

и када су најјефтиније. Оним монахинсма којима се учики да ове бриге око тканина, око догорелих свећа у цркви, које ваља чувати за употребу сестара, када се за прагник намештају нове свеће и свећњаке, којима се, велимо, учини дате бриге вештаствене сувише одвлаче пажњу од духсвЕих брига и молитве, њима напомињемо: Молитва је лепа ствар, врло лепа, јер нас она подиже са земље на небо, али има нешто што је узвишеније п лепше и од саме мештве, а то је милсерђе и доброчинство. Осигуравајући штедњем напредак и благсстање манастира, дајете му могућнссти да учиви много добра. Ако се због доброчинства огрешште, те не стигнете на коју молитву, исповедите се, па ће вам се сопростити, то није грех, али ако због лености не дођете' на молитву, то је велики грех, њега се чувајте.

„Наређујем да и трпезарија и спавалиште буду заједничка, И ручне радове треба сестре да раде заједнички, под надзором мајке игуманије. да време рада, као и за време ручка и вечере, нека једна монахиња чита свете књиге, како сестре за време рада не би могле да мисле на таште, непотребне, или, сачувај Боже, грешне ствари. У цркви еклисиЈархиса одређује за сваку сестру број великих и малих метанија, одређује ред песама за певницама. У трпезарију нека сестре улазе певајући псалме. да ручкем не сме иједна прсговорити нити шта упиштати своје сусетке Ba стслем".

Сада сестра читаница стаде да се мало одмори, па онда настави читати кавне које трпевкица одређује за „торскуше" п јеловник манастирски за целу недељу, који нам је већ познат. Затим се ређале одредбе за случај ако се koja ссетра разболи. Њој ће се дати засебна ћелија и боља храна, „али нека не закера п нека не тражи ђаконија, које није никад видела ни за њих чула“. За свечаност о великим празницима а нарочито за Ваведеније, беше тачно одређено до најмањих витница, до броја свећа у полелејима и свећњацима, до броја кандила која ваља припалити,

За краљицу Марију беше наредна наредба типикона, да се свака монахиња мора једанпут у месецу скупати, врло интересантна. У оно доба беше купање, као и нарочита места за чишћење телеене унутрашњести — краљевски луксуе. „И ово је — помисли Византинка— побсжна ктиторка увсла од нас“

176