Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

и засебно обедовати H TO бољу храну од оне у општежитију, имаће две своје владике или две манастирске слушкиње, али ће своје мушке посетиоце такође у присуству других монахиња примати, а кад хоће да иде у најближи град или трг, мора је увек пратити једна од старијих монахиња. Игуманија може им допустити да остану изван манастира. два п три дана, а ако имају рођака на самрти, док овај не умре. Властеоке, које, због какве велике жалссти у породици, желе да се само привремено склоне у овај манастир, примаће се п даваће се све као што је напред речено за кнегиње краљевскога дома; али ако се оне користе тиме да учине нешто што је на саблаван сестрама, или ако често зивкају поједине монахиње п дуго задржавају у свем засебном стану или ако нарушавају тишину орштежитија евојим тсрскањем, игуманија има право да их прогна из мансстира“.

— Добро, добро — помисли Марија — за то ћемо ласко. Хвала теби, гвоздензубо, што си ме већ данас уповнала с TEпикем твога царства, сад већ знам како ћу се носити с тебом.

„Стварајући — читаше се завршетак типикона — ову моју задужбину, молим све сестре које ће у њему наћи прибежиште сд ових страхота у свету, да се меле Богу п за моју душу и за спас душа свију мојих драгих п да ме се сете сваке године по једанпут и то на дан у који будем умрла“.

Кад је завршено читање, игуманија устаде п свечавим гласом рече:

„= Нашој билаженој ктиторци вјечнаја памјат !

Све сестре стојећи стпеваше „вјечнаја памјат“, па како мршави ручак беше евршен, то све пођоше у радионицу

Кад први парови почеше улазити, есдссија викну сестру ергодотрију и рече јој:

— Пави ти сестро на раднице док ја не дођем. Идем да прегледам род скевофилакисе у књажници и у ризници, — па затим узе краљицу ва руку и пође е њом у књижницу а Полихронији рече да је чека у ризници.

Кад су ушле у књижницу и кад игумавија седе за сто, Марија, не говерећи ви речи, показа јој колико беше гре подне урадила. |

Тесдссија прочита тај рад и рече;