Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Шошто се све утишало узе реч млади краљ.

__ Светитељима и просветитељима наше земље, жупанима, кнезовима, војводама, великој и малој властели све врпеке земље и поморске познато је каква нас је велика, несрећа задесила. Проливена је братска крв, била је настала братоубилачка војна, у којој је многа племенита породица ојађена, јер је многи јунак, којим су се оне дичиле, уместо у борби противу непријатеља наше свете вере, погинуо од братске руке.

Душан Gana узбуђен. За тренутак застаде му реч у грлу. Многим члановима сабора, који су на Дримцу и на Неродимци изгубили по неког од својих најдражих, грунуте сузе низ обраве. Наста тајац у оној маси света.

— Уверио сам се — настави млади краљ — да је наш благоверни и христољубиви краљ, а мој свети родитељ, тако исто невин за страшну неправду, која је мени учињена у Зети, као што сам и ја невин, за крваву освету на Породимљи, коју поред најбоље воље нисам имао снаге да спречим.

— Свему је крива она страшна жена, проклета била JI овога и онога света — зачу се један глас с леве стране сабора — анатема, анатема, проклета бил бору и по масама иза оклопничкога кордона.

Душан махну руком и граја престаде.

— Њој ће Бог судити — рече Душан — наше је да се постарамо како ће се поправити оно што је она починила. Стогавам ја, пошто је завршена крвава борба, похитао у град Петрч да потражим заповести нашега Господара и Краља. Договорисмо се да распустимо обе војске, и да савовемо државни сабор, што сам ја у име краљевои учинио. Молио сам светог ми родитеља, да он заузме своје место у сабору, али он не хте, него оде у Звечан, а мени нареди да га у свима краљевским дужностима заступам до одлуке државнога сабора, шта даље да ве ради. Зато ме данас видите на овом месту. Нека отпочне распра у сабору и његово сабеседовање са мном. Јесте ли изабрали ко ће у име ваше први говорити 2

— Јесмо — грмну и десна и лева страна сабора.

Први устаде архиепискоц Данило П. и стаде говорити.

— Права је срећа за државе нашега Христољубивога краљевства што је удбичајило да се у овако крупним држав-

213