Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
,
__ Јес" остао жив, Господару — виче пв далека Прибац. — Шта ја рекох, светла круног
Уставише се.
— Један од зликоваца проказао нам је све — настави отац Андоније показавши Марка, који је с њима ишао једва дишући како се беше задувао —- али се бесмо побојали да не стигнемо доцкан. Слава ва вишњих Богу !
— Казах ли ти ја, Господару ! да ти о глави раде = понављаше Прибац, прождирући погледима повезане зликовце. — Имао си право, кнеже — одговори Душан — али ja, нисам знао до вечерас да су и краљице жене као и друге што су. Спремајте се на пут. Сутра полазимо у Зету.
— Bor нека благослови за ту одлуку високо ти краг љеветво ! — благосиљаше отац Андоније.
МЕ
На далеко од данашње Приштине пошав на југ, има сад једно село, које Киперт вове „„Нерадимја“ а консул Хан опет „„Нередимје“.
У оно доба када се догађало ово што причамо, беху на томе месту сјајни двори, који су на далеко блештали с металним оковом на својим многобројним шиљатим кулама, којима су њихови зидови начичкани били.
'Те дворе зове отац Душанов „дом кралества ми у Породимли“, ти двори беху престоница ондашњега српског И поморског краљевства.
Породимља !... Ко зна какав је срећан догађај у лородици Немањића био узрок те су те дворе кретили таквим именом 2 Можда је у њима прво занијана Душанова колевка > Ко ће то знати 2 Али зла коб удели тим дворима, да их је наскоро после ових догађаја, сваки Србин звао не Породимља, већ Неродимља !
За штог
Сад ћу вам казати.
Неколико дана после испричаних догађаја, једно вече, тако око заранака, појавише се у,пољу пред Породимљом више путника, на коњима и пешке, који се упутише право краљевим дворима.
5