Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

и мојој Лепосави постанем брат. Али ја осећам да је моја снага сувише слаба да сам извршим ту велику промену. Без твоје и твојих светих стројптеља по-. моћи, нећу моћи ништа учиндти. Прпклињем вас, помовите ми! E |

И Богоје спусти своју главу, заморену тако необичним за њега мислима, на прем, и руке му клонуше низа снагу. А

Дед га је дуго оштро гледао као да је хтео да својим погледом продре до дна његове душе. За њега је сваки пноверад био пас пли свиња, које треба пажљиво отистити, пре него што се пусте у једино правоверно стадо Хрпетово. |

И ако је Дед имао много сличних случајева, и ако је стекао много пекуства у оцењивању, да ли је неки иноверац искрено придобијен за богумилеку цркву или се само претвара, ипак у овом случају није појмпо шта је управо нагнало Богоја да изјави своју готовост да промени вером. Сем тога ласкало му је прилично што је он тако умео орзо придобити једног тако крупног властелина, као што беше зетски војвода, п већ је замишљао како би се преко таквог велмужа брзо ширила босанска црква по целој Зети.

Услед ових размишљања Дед рече:

= И помоћи ћемо ти, 6 рате, пјапмоји стројници, BOKI гост п наш старац, п сви савршени Кршћани. Али за то је потребно да се ва неко време припремиш постом п молитвом. Сем тога треба неко време да поживиш међу нама, да и ти проучиш наш живот а п наша браћа да посматрају твој живот, те да нам могну потврдити када будеш потпуно припремљен да постанеш верник, а после ко зна, велика је милост Божја, да постанеш и савршени Кршћанин и да примиш велико утјешеније !

— Хвала ти, свети Дедо, ја сам томе тако рад, да ћу чим евршим посао са баном господином, одмах остати овде, м онако немам више куће...

— Далеко је лепша и светлија кућа, која те чека војводо ! Брзо ћеш осетити небеску власт, према којој

90