Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

5 во при љ-а- = еши уаијј We E

Велики логотет поћута мало па рече:

— Свиди ми се, светла круно, као да ти ниси младић него као да ти је 40, п као да си све те године само о тим стварима мислио. Камо те лепе среће да можемо у сваку жупу поставити бар по једног краљевог судију, када би за сваки град или трг могли одредити по једног кефалију, како га замишља високо ти краљевство, јер би онда свака жива душа била заштићена, од самовоље и неправде ослоних или злих људи, и онда би се зацарила правда божја бар у твојој богоданој ти држави, али где су нам људи за судије и кефалије 2 Рецимо да ћемо их наћи, или да Бемо их спремити за неколико година, али од чега ће живети ти људи 2 Они неће моћи ни орати ни копатг, ни стоку гајити п продавати, онл ће морати целог свог живота само судити и само своје ближње бранити од напасте 2 Од чега ће живети И те ће бити смртни људи, и они ће имати да се брину за своје породице. Ако немају са чим, они ће морати у криво да суде, п мито да примају и да другима закпдају, и онда код толиких судија неће опет бити правде у земљи.

— Помишљао сам ја на еве то. Разуме се да треба п судије и кефалије, који немају богате баштине добро

платити, и ако моја ризница не би била у стању да плаћа све те владалце и судије, ваља им осигурати парсчути доходак, баш од онога посла који ће им се поверити.

Тако би ваљало узаконитв колико сваки парац за парбу на суду FMa Na плате судији, а колико судијином приставу, а колико Ba печат кад га позову на суд. Станов-

неци свакога града морали би сваки по нешто плаћати своме кефалији и могло би се уваконити да му, сем оно неколико динара на годину, сваки мора давати жито, мосо и вино у пола обичне цене, То би сваки грађанин радо давао ономе који му чува живо ти имање, то би му радо давао сваки трговац и путник, а кефалија би отуда има толикп приход да би могао свакоме јемчити за претрпљену штету, и он би добро отварао очи, да те штете буде што мање.

— А ко ће процењивати саму ту штету > — у пита Јанићије. — Зар пеће сваки оштећени доказивати и тра-

Цар Душан 1, 8 115