Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

јер је љепа машта све лепше и лепше изводила идеалну

слику живота између мужа и жене, који су постали брат. и сестра, и ни за тренутак није посумњала да њих двоје

још беху далеко од оних година живота, у којима је

такав живот могућан између мужа и жене,

И када, после неколико дана утрчаше млађи у њену ељет да јој јаве да је њен муж стигао дома, и да ето већ иде уза стубе, она радосно устаде, и не слушајући што млађи додаше да се не плаши ако угледа војводу у онако истом оделу, какво она сада носи, она радосно пође на сусрет своме брату...

Док је она дошла до прага својих отворених врата, Богоје беше већ устрчао уз стубе и са раширеним рукама беше пошао на сусрет својој љуби да је загрли, али кад је угледа он стаде као да се скаменио, п његове руке клонуше низа снагу. Он само погледа своје слуге па јетко пришану своме слуви који беше до њега.

— Не рекосте ми ни речи да је госпођа болесна 7 — Није болесна — рече најстарији момак — тако исто шапатом. Није болесна, господару, него гладна. Ни најлуђи испосник у нашим манастирима не пости тако крвнички, као наша госпођа од како си ти отишао!

— Трчи, спреми најбољу вечеру и донеси малвасије — пришану домаћин своме слузи и овај радостан отрча у двориште. -

Међутим је епосава са напрезањем своје снаге полако дошла до свога мужа, метну своје обе мршаве руке на његове снажне мишице и рече:

— Добро си ми дошао брате и господару, мој. Нека је благословена та хаљина коју сада носиш. Нека је благословен онај час у који си познао праву веру Господњу. Богоје прикупи сву своју власт над собом да одговори мирно: |

— Ти да си благословена сестро и госпођо наша. Теби за љубав смиловао се Бог на мене те је моје очи излечио од слепила, те сагледах праву истину, Али ти си много ослабила сестро моја, сто видиш једва се држиш

130