Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

што је јаче од нас, јер је од Бога, и зар Христос који је увек међу нама не би могао спречити нашу љубав кад би она одиста била прељуба 2

Спрота Лепосава је донекле слушала и дрхтала и пред овим разлозима јачег Кршћанина него што је она, најзад запуши еба уха прстима само да не чује више, али ву његове речи пролавиле као ножеви кроз тврде кости њене љубање и она побеже од тих речи као преплашена срна од ловца, да се сакрије у својој постељи.

Како је журно бегала, и у страшној збуњености; у којој се налазила Лепосава заборави да на врата своје ложнице намести ону јаку гвоздену полугу...

Богоје беше већ сигуран у своју победу. Он је ишао полако за женом и кад виде гвоздену полугу на земљи он се само осмехну па се врати да угаси вошта- _ ницу, која је још горела на софри...

Бесна олуја вајажене страсти, која је провалила све уметничке бране, беснила“ је до пред зору, па се онда полако стишала,

Лепосава је лежала као мртвац, али се њено бурно дисање стишавало, а кад је толико свануло да је Богоје могао добро видети њено лице он виде да је њено лице бледо као у мртваца, али на њему беше израз нелсказане среће и блаженства. |

— Јеси ли још будна, срце моје 2

Лепосава само климну главом али не отвори очију нити рече једну реч,

Богоје је пољуби у чело па рече:

— Спавај ти, душо моја, ја морам одмах у Скадар. Ти ви ми ноћас дала џиновску снагу не само да за тебе желим краљевску круну, него да се за то бијем са десет Душана. Спавај ти мирно, а кад се пробудиш немој више мучити своје тело за љубав глупака који ни сами не верују у оно што говоре само да се праве свецима. Једи ти колико ти срце иште, да тисе врати твоје здравље, да те затекном свежу и румену, када се вратим из Скадра !