Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

као свака-свиња у блату 2 Је ли ме јача звер својом снагом савладала 2 Није, није, тешко мени грешници, ја сам га вама зажелела, ја сам на један пут осетила страшну жеђ за његовим грешним пољупцима, и онда.. | јао мени... онда-сам врпскала од среће и блаженства !

У томе тренутку Лепосава осети да се нешто врело пење уз њене груди, закашља се, и из њених уста шикну млав вреле црвене крви у луку, и окрвави и белу постељу и застрвени под ложнице... |

Она се накашља још неколико пута, и неколико пута бљуну нов млаз крви из ње, али сваки даљи млаз беше слабији, најзад престаде и тај кашаљ и та крв, и Лепосава изнурена од тог крволиптања завали се у постељу. :

Осећање које је сада њоме владало беше страх, и то не више страх од Бога за оно што је учинила ноћас, него страх од новог крволиптења.

Она је непомично лежала и чекала шта ће даље бити, и само је размишљала како је она могла погазити своју највећу светињу. |

Полако јој постаде све јасније. ,„„Нечастиви ме је најпре натерао да се навитим оним што долази од грешног прилега... Па онда ме је мој муж опио као сваку балавицу која не зна шта је вино... Па кад ми је помрачио мозак, онда је безбожник стао да изврће свето писмо и да од белога прави црно, а ја пијана блудница нисам умела да му одговорим да свети дух даје ону силу у власт само оним правим Кршћанима који верно испуњавају све његове заповести !"

Како за време овог размишљања није осетила ни најмањи надражај да се на ново закашље, она опет. седе у постељи па гледаше своју сопствену крв како се вгрушава,

— Та је крв прва кавна Божја за гадно дело, које је моје тело учинило... Али моја душа је више крива јер св она у греху осетила врећна. Она не заслужује ту милост да сасвим очишћена оде Богу, ја ћу њу да кавним за грешну срећу, коју је онако бев стида и срама осетила, Али како 2

145