Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ВЕОЗКАОВ — Богме ја, краљу господите, у војиттелм стварима ништа се пе разумем, а камо ли да би у њима могао поучити двојицу од најбољих војвода паше војске. Више ће вам у томе помоћи велики казпац.

Душан се нгсмеја па рече:

— И ја се њега бојим. Наредио сам да јутрос И Ђућа чека у двору. Него ако немаш каде остати с нама у овом разговору, да свршимо најпре ако ти имаш шта хитно, | |

— Да није стигао гласник судије Богдана из Зете 2 Шта је, ко уби жену војводе зетекога 2.. Је ли Богдан ухватио траг убици >

— И ако има десет дана како је судија Богдан отишао у Зету, од њега ни трага ни гласа. Ја се бојим да га успут нису напали гусари...

— То је невероватно — уплете се Оливеру реч на целом путу постављена су наша вардишта, која прате путнике од жуле до жупе. Ти стражари одмах јављају и најмању непријатност која се деси трговцима, а камо ли да не бл то одмах јавили од једног стражишта другоме 2 |

— И ја не верујем да се судији нека песрећа дссила рече Душан. — Биће да је врло ваплетена пстрага... Ја мислим да ће његово извешће стићи данассутра. Онда си по другом послу дошао к мени. Говори —

— Добио сам, светла круно, једну ситну књигу и Јанићије се маши у штаг своје мантије те извади један свита пергамента — која ме је много обрадовала, ла сам похитао да ту радост поделим са високим ти краљеветвом — п логотет погледа најпре у Душана, па онда у Оливера.

— И да није на радост, него ла бригу и на жалост, ја пе кријем лишта од човека, који држи велику хоругву богоданога ми краљевства.

— Он то потпуно заслужује — рече велики логотет и ако сам ја само за један трен ока упитао се да ли да говорим у његовом присуству то језа то што се ова књига тиче најпре једне киесгињице краљевескога ти дома, па тек у другом реду и државе.

Цар Душан Ш., 10 145