Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

овде радити, радићемо макар пабављали мајсторе са страше, нарочито за самостреле и праште. Ја ћу се најшре разговарати 6 Ђућом; да видим колико може моја ризница одвојити годишње на опрему војске, па да одмах поручимо у Млетке неколико хиљада потпуних оклопа. Док једна наруџбина буде готова и нама лспоручена, дотле ће велики казнац спремити новац за нову поруплбину. Међутим п ти са твоје стране обиђи сву нашу велшку властелу и гледај да је придобијеш да нам п оча, која има велшке п богате баштине, помогне да што пре опремимо већу војску. -

| — Хоћу светла круно — рече велики војвода, поклони се дубоко пред краљем па пвиђе из његове собе,

Душан је паставио своје белешке па онда викну „Децу“ исиред својих врата, пи нареди им да зовну великог казнаца. Ја тим је опет писао. :

После кратког времена расклопише се врата и Лазар Притчев пријави:

— РВелеможпи господин Никола Бућић,

— Ходи Бућео — рече Душан и пружи руку своме главном ризничару, коју овај целива — ходи седи. Ти «и петипа од екора на челу моје ризнице, али си ти бпстра приморска глава, па се надам да си се већ обавестио п у новом тешком послу, који сам ти поверио, п да ћеш ми "већ моћи казати барем у главном стање паше ризнице, сте да се умем пружати према губеру.

— Хвала ти за последњу реч, светла круно — рече велики казнац фино смешећи се — јер ти си ваљда за сад једини краљ на овоме свету који хоће да се пружи према губеру. Другима свима не само да вире краљевске ноге испод губера, него су често голе до колена, јер троше много више него што имају доходака, па како је државна ризница и PB O једно лсто, онда пуцају леђа народу од „дања' и „подања и све нове „„бедбе“ — док се по покрију голе краљеве ноге, а Бог један зна

да је епротињи и без тога доста и сувише на грбачи.

|— Милина је с вама приморцима бесеедити — рече краљ = а нарочито с вама мојим верним Которанима,

Имам ја и међу мојим Ратанима тако пето мудрих глава