Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

мушких глава оних породица које се поклањају манастиру, па чак се тачно побрајају њихова имања, али од тога нема никакве користи краљевска ти ризница, јер су еви манастирски људи селобођени сваког дања краљу.

Душан записа нешто па рече:

— Треба саставити акростих за све српске земље п поморске. E Е

— За то би требало много радне слаге, много година и много трошка.

— Узми колико год ти треба људи, не жали трошка и ради колико год затрсба година, али састави наш акростих, |

— Нити имамо људи вичних томе послу, нити би, при оваквом начину живота краљевског претекло новаца по за то. d -

— Шта то замераш у животу моме 2

— Па, светла круно, краљевска ти кућа страховито много једе п пије.

Душан се насмеја.

— Ти се шалиш, Бућо 2

— Жалосна ми шала краљу господине. Ја сам водио тачан рачун о краљевским ручковима од како сам постао велики казнац. За сваки краљевеки ручак треба 12 волова, 1000 хлебова п 12 буради виша.

— Е, богме, Бућо, тај трошак не могу смањити, јер је краљевска кућа уједно народна кућа, п као што сваки у мојој држави својим радом помаже мојој кући тако и сваки мој верни који дође мојој кући, треба да се нахрани и напоји п да по коју ептницу добије за спомен. У оеталом краљ пма толико њива и ливада, и са њих толико жита и сепа да може нахранити свакога госта свога, а он има и тако велики крд волова, тако много стада оваца и коза да се ип мало не мора ограничавати краљево гостољубље, јер као што знаш поред свега тога гостољубља,- претече ми толико стоке, да смо морали завести обичај да се на трговима не сме продавати ничија стока док се пајпре не прода ,„краљево месо".

— Истина је, светла круно, да си ти данас у целој држави највећи бапиитик, најбогатији домаћин и први

154