Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

на терст ватим домовима, да би могли одмах похиталч моме двору, на први мој глас.

— Биће их доста — рече ђон Бушат — али како heMO познати твога гласника, да не буде преваре или издаје 2 i

__Богоје се осврте да се увери, да нико непозван не слуша, па онда рече: |

— Сваки мој гласник ухватиће вас за обе мишице п пришануће вам на лево ухо само ово „Краљ Рабану“.

После неколико дана у приморскоме граду Бару, а у двору барског католичког бискупа Гиљома, седео је у франачки раскошној соби бискуповој, домаћин п његов у Хрпету брат Петар, дубровачки католички епископ, кога су за то звали Петар Рагузански. Овај кнез католичке цркве, пошто се вратио са Душановог крунисања дома, п поднео своје извешће кнезу Дубровачком, всликом и малом већу, осетио је потребу, да се разговори и са својим братом у Бару, у толико више, што беше чуо за „страдања“ католичке цркве од православних јеретика, па је осетио своју дужност, да помогне своме барском колеги у одбрани свега, што је њима обојици најсветије.

Равговер се водио на латинском језику, који тада беше не само црквени, него и књижевни и друштвени језик целога запада.

— Велика ти хвала, еминентисиме, за твоје братско старање, али страдање наше цркве у мојој бискупији није тако велико, као што сам га ја намерно разгласио, да бих обратио пажњу Домина Расције, те да се љегови јеретички попови не шале са страшном силом нашега Св. Оца Папе. И у томе сам толико успео, да је већ сам првосвештеник грчке јерсси у Расцији главом овамо дојурио, и ено га већ у Будви, где сазива своје попове, казни их њиховим смешним епитимијама п одузимањем официјума, враћа нам одузета црквена имања, а што се

· 170