Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

видсо је са задовољетвом, да су ORHI били зинули од чуда. -

— Сам нав је Бог теби упутио свети бискупе — рече Димитрије Сума. i

— Та ми смо — узе реч Мрдеша Богавчић — дошли теби тек да те молимо, не би ли учинио милоет да пишеш твоме господару краљу, за кога смо и раније били чули, Да је твој пријатељ и моћни заштитник, и да га молиш, не би ли нам дао мало помоћи, кад оно ти си већ сам написао више и боље, него што би те мии умели замолити. То је допста прст Божји по вреди !

Сад узе реч и Богоје.

— Одиста, свети бискупе, и да нам ниси казао, по овој твојој књизи познали би, да еп врло високога рода, п да ви одиста одрастао на двору једног од најсилнијих краљева на свету, јер само тако високородан господин, када се баци на науку и на књигу може да види цео свет као на длану, како га ти видиш. Добро си уочио колико треба војске, да се отме рашко приморје. За дивно је чудо да ви у длаку погодио оно, што смо нас тројица тек после многог сабеседовања са нашим пријатељима могли утврдити, а то је, да се из Алавање може дићи до 15 хиљада људи противу Душана, само си се у једном преварио. Тих 15 хиљада не могу бити коњаници, него махом пешаци наоружани стрелама. И кад смо, после договора са нашим пријатељима из целе Алавање, пошли к теби, ми смо управо хтели само да те молимо, да нам у твога силног краља измолиш помоћ у коњаницима и у новцу, за пешадију се не бринемо. Када би твоја књига. успела, да нам твој силни краљ пошље само једну хиљаду коњаника, онда се Његово Величанство не би морало ни трудити лично чак овамо. Довољно је, да нам пошље једног свога кнева са том коњицом, па ево где сам најтањи, ако ми сами не срушимо Душана са Престога, као што смо га вами“и подигли, док смо веровали да је он чсвек. |--_ Фини Француз одмах је разумео, шта је Богоја заболело у његовој књиви, па похита да га одмах умири.

188