Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ву пролили нашу најбољу прве Опр није још на дан наше скупо плаћене победе па Џородимљи пустио да она звер-жена побетке од праведног суда народњег Зар није у Сврчину вауздао наш праведан гњев про“ тиву цара-самозванца у Трнову, зер није допустио, да нам тричава Бугарска некажњено пљуне у образ Зар није пружио и други образ Србије, да га бију побеђени са Велбужда > Jap неће да се жени Бугарком > Па зар си већ заборавио кога је награђивао, када је после крунисања сишао са Главице у Сврчинске дворе“ Ако вама подноси, да сте мање заслуга стекли за његово краљевање него некакав Рибица, мени не подноси !

Завереници скочише на ноге, а Богоје рече:

— И нас је, честити Кнеже, ва срце ујела та неправда и погрда Душанова, али шта ћемо ми сираци без игде икога свога, противу једнога Душана, кога смо вами себи натоварили на врат, п коме смо предали у руке војеку све српске земље и приморја 2

— Ако ми будемо људи, а не бабе — рече Петар _—_ нећемо остати сами. Много их је већ, које је Душан ујео за срце. Сем њих добићемо помоћи колико год нам ватреба. Седите па слушајте !

Они седоше, а кнез Џетар скочи, па из једне око. ване _екриње извади неке пергаменте, па их стаде читати

То беху српски преводи са свију латинских пи“ сама, које је Гиљом Адам писао католичком паши, од како је ушао у бископију Барску. Најзад им је про читао пи његово писмо францускоме краљу, онако како је било написано, пре него што се бискуп састао са њима. |

Док су завереници од чуда занемили, кнез Петар им неприча цео разговор, који су они имали на само са опскупом.

Богоје зину од чуда...

— Хајде, што имаш ове књиге бискупове .. Могао си их купити за силне новце... Али од куда знаш, шта смо ми на само говорили са бискупом 2... — једва промуца ветеки војвода.

188