Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ступити, молим да со о свему извештавам, како би своје даље држање према завереницима подешавао. Високог ти Краљевства веран слуга

Петар Хранимировић“.

Тек што је повереник кнеза скадарског са овим важним извештајсм за Краља одјурио из Скадра ва Сврчин, догодило се оно, што је покварило цео мудро емиштљени план Заверснички за буну.

Богоје беше на другом састанку са рабанским пломепским старсшинама, када је добио глас, да му је жена мртва и да се на њега сумња да ју је он сам убио, те га зову на суд. ji |

Војвода Зстеки само викну завереницима, „Чскајте ме сви овде док се не вратим“, па је одјурио у Зету.

Како се тамо понашао и како је утекао од жупа

лових људи, видели смо ив усменог иввештаја истражног судије Краљу. ___Овде имамо још само додати, да се Богоје одмах вратио у Скадар и да је својим пријатељима наредпо, да сваки од њих одмах прикупе колико год могну што више својих људи и да са њима похитају у његов градић „Орловац“, који се налазио па самој граници лзмеђу Зетекога стења и мстохијске равнице.

Одредивши Орловац за воориште завереничке војске, Богоје хтеде да добије времена, да со у граду, коме је било врло тешко прићи са метохијске стране, дотле орани, дов не прикупи толико војске, да може са њом вићи у равницу и покушати да се мери са Душановом војском у отворсном пољу.

То беше сумануто, али Богоје се вада и попантао кал) dy U човек.

Међутим заверецици слепо су га слушали, јер бу веровали у његове војводске способности, и кад је шеф завереника преко планина и стења стигао у Орловац, об је у њему застао око две стотине ,твоздених каша“.

191