Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— То је строго, али добро. Плаћају ли ал што за трговање на панађурима >

— Плаћају, али од тога дохотка не види пишта краљевска ризница. То еве иде на манастирске и црквене свеће. |

Душан то прибележи.па онда упита:

— але ли се твоји земљаци на какве сметње с наше стране у њиховом трговању 2

— Само они који тргују живом стоком, јер се на сваком тргу и панађуру мора најпре продати „краљево месо“ и стока, која се прима уместо дања у новцу, па тек онда може да се продаје трговачка стока.

Овде се Душан насмеја. |

— Е, богме, ту им не могу помоћи. Ближа је ко: шуља од хаљине. Ако ти се Дубровчани опет на то пожале; потсети их да баш Дубровник не да увозити не само вино него п оцат, само да извуче што већу корист од својих винограда,

— То је истина светла круно! А у Будву не ду: штају туђе вино, сем када домаћер нестане, а сем тога Будва је забранила и увов уља и смокава. У. Котор ве семе увозити дрво, али извоз је забрањен.

— Тако је. Сваки себи пречи. У осталом неће ни бити много Дубровчана који ће трговати живом стоком на нашим панађурима, јер и наша жива стока иде преко Дубровника за доњу Италију. Шта се још извози из мојих земаља и мог приморја 2

— Сем коња и живе стоке извове се јагњеће и биволске коже учињене и неучињене, лој, маст, вуна, сир. Уз то се извозе готови кожуси, курјачје и лисичје коже. Риба се извози од Бојане до Авлоне. Воска у ,лебовима“ џи течнога меда извози се много ив Србије. Дрво за грађевине, нарочито за бродовље извови све на Сењ, на Ријеку, на Бакар на доњу Неретву и на ушће Бојане. Много се дрва товари у Рисну. Из Пераста извози се дрво за лукове и за бурад, ив Беклића дрво за балисте. Дрво из твога приморја извози се за Грчку, Сицилију и Мадту. Извози се и угаљ, смола, катран п што треба за штављење кожа. Црвени камен ив Бара,

215