Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

"_нуто, али колико мислиш да ће ми требати коњаника и стрелацаР... |

— Шрема овом извешћу сатниковом л према помоћи коју Богоју могу довссти рабански завереници док ја стигнем с војском под Орловац, ја мислим да бунтовника не може бити више од једне хиљаде људи. Међутим како је положај Орловца врло лако бранити и малом војском, треба ја да поведем барем две хиљаде стрелаца и све праште !

— Поведи пет хиљада јер хоћу да ми ову жишку преврата згазшк на сигурно пре него што би могла вапалити велики пожар. Чим етигнеш е војском до Радоште јави се кнезу Петру и одржавај с њиме везу док се на развалинама Орловца не састанете. Иди одмах па разашљи твоје наредбе старешинама свију прашта и петорици најближих тисућника !

— Не брини светла круно — рече Оливер, пољуби краљу пружену му руку па оде. На прагу се сукоби са двородржицом који јави:

— Алеман Волф педесетник пз Георгове сатње стигао је овога часа и моли се његовом вељем госто„ству капетану Палману да одмах изађе предањ.

Пашман хтеде одмах да пође, али га краљ заустави наредбом да педесстник Волф дође одмах горе.

— Што не идеш дијете 2 Је си ли на пречац оглувео 2

— Нека опрости високо ти краљевство, али ме је страх овамо довести Волфа. Он је јадник до грла... умељан OU

Али двородрицу засташе последње речи у грлу, јер га је краљ тако намрштено погледао, да је сместа побегао низа стубе, и после неколико тренутака паде Волф пред краљем на кољена те исприча пугибију својих другова, п како му је сатник рањен, те пије могао написати ни врете него је њега послао да све исприча како је било па Великом Блатишту.

Душан је ва време тог причања ходао џе соби и тунђао:

918