Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

И он виде да Оливерова пешадија наступа густим редовима по равници.

— Знају рашке свиње — рече Мрдеша — да ми немамо ни једне праште у граду па иду као у сватовима.

— Али ће ићи само дотле док не приђу на стреломет.

наших бранича у шанчевима — рече Радоје Друговић. = И док их ја не станем купати — допуни Банић. — Ово у равници није ништа — поче Богоје, —

Ову пешадију шаље Оливер с лица само ва то да одвуче нашу пажњу од висова пи од позадине, јер ће ту бити главан напад, али нисмо ни ми траву пасли војујући толике године. Чим Друговић и Банић пусте на овај Оливеров одред у равници свој пљусак стрела п воде распрштаће се он на све стране. За то еви којл нисте одређени за одбрану с лица, замном !

И војвода сиђе с куле у двориште, у коме је већ Димитрије Сума био формирао своју колоницу.

— То је мало — рече Богоје — Брво Мрдеша.! Скупи још двојином толико војске па замном. Нико да не силази путем у ждрело. Сви замном право на висове. Отварајте врата од града, спуштајте мост !

Кад се ово урадило, Богоје јурну преко места најпре само в одредом Димитријевим, али пењање уз каменаре било је тако мучно, да су их п остали одреди брво стигли.

— Растурите се десно и лево да један другом не сметамо, а да опет заједнички наступамо !

„Док је ова заповест војводина извршена, са појединих стена пи литица уз које се његова војска пужала полетеше поједине стреле.

Изненађени војници Мрдешини стадоше. |

— Није то ништа — викну Богоје да се чуло и на крилима његовог фронта. — Нема овде много иродовачких паса, ап што их има брво ћемо их ухватити као у мапшоловци, јер они и не слуте да им је иза леђа наша војска коју води кнев Кравомуз. да мном јунаци |

И Богоје одиста јурну напред тако да је испрва ува остао само његов нојамник Хане, који није одми“ цао од свог Господара.