Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj
шанчеве испред града, искасаштшше њихове посаде ii почеше довлачити лествице да се пентрају уза зи= дине градске.
— Ух — викну Влкча Влкасовић гледајући овго покољ по шанчевима — порибе п Џетар Куч и сви
његови Рабани. Драгота, Љубене, Прибиша, шта зверате, сипајте ту врелу воду, зар не видите да се _погана вера пужа као мачке:
Они су јадници сипали, али им то није много ломогло, јеу у том тренутку јурнуше на њихове казане и ватре безобзирце Одрамчићеви људи.
Друговић са голим мачем јурну пред њих.
— Куда ћете несретници 2 Где вам је старсшина ?
— Погибе п Одрамчић п Савчић. Иродовци са стења већ продиру у град
То беше истина. Десно крило Оливерове војске, заплазећи висовима далеко иза Орловца да ухвати везу са кнезом Џетром беше послало један одред да покуша спустити се са стења право у град.
Тај покушај беше испао за руком.
Друговић окрете све своје људе противу ове олиже опасности.
Али тиме беше разгољитио градеке бедеме. Наладачи с фронта чим опазшше да озго не сипа више нп врела вода ни растопљена смола, па чак ни стреле, јурнуше ув лествице и почеше избијати на саме трудобране. У том тренутку зачу се са северне стране, из позадине градске, халакање и урнебес људских гласова, који се брво примицао док се не развалише главпа градека врата, и на њих стаде куљати све што је претевлто од Богојеве експедиције на север...
Из оног урнебеса још се чуо глас Богојев:
— Дижите мост !
Али већ беше доцкан.
Олпверове чете измешане са Туркопулима кнеза Петра и са Џалмановим оклопницима јурнуше преко моста у град;
Џад наста у градском двортишту права каватиица,